Budućnost
Biće tačno onakva kakvom je mi stvorimo.
I dok čitav svet priča o tehnologiji, koja će nas promeniti,
mi želimo da pričamo o pravim vrednostima.
Kakva je budućnost ljubavi, budućnost porodice?
Kako ćemo sačuvati svoja prirodna i kulturna blaga?
I da li će blaga biti budućnost prema našoj deci?
Te odgovore ne smemo čekati da dobijemo.
Već ih moramo sami napisati.
Mnogi veliki ljudi pre nas pisali su istoriju.
Mi ćemo ispisati budućnost.
Forever Friends Fondacija.
Prijatelji Budućnosti.
Predsednica Fondacije, Iva Babović:
Kako smo postali prijatelji budućnosti?
„Znate li za ona prijateljstva koja traju ceo život i formiraju neraskidive veze koje nas inspirišu i u velikoj meri definišu? Ja bih želela da vam pričam o jednom takvom prijateljstvu.
Moje ime je Iva Babović. Poželela sam da pokrenem fondaciju u kojoj ćemo pričati o vrednostima, a ne o interesima. Želela sam da okupim pre svega prijatelje, pa tek onda saradnike. U tome sam uspela i danas stojim ispred Fondacije koja najvažnije vrednosti stavlja ispred svega što preti da nas od njih odvoji.
Kao majka troje dece, preduzetnica i večiti filantrop, želim da pružim svoj doprinos tamo gde je to najpotrebnije, a kao zaljubljenik u umetnost, strane jezike i društveno odgovorne inicijative, težim da poslu koji radim dodam kreativnu i inspirativnu notu koja će naše prijateljstvo sa budućnošću učiniti najlepšom pričom koju zajedno razvijamo. „
Iva Babović, Predsednica Fondacije
Kada bi Forever Friends bio priča iz prošlosti…
Ako bismo vam ispričali jednu priču koja nas svakodnevno inspiriše, ona bi počela ovako:
Siromašni seljak Hju Fleming je kopao u njivi kada je začuo jauke i vriske deteta. Ispostavilo se da se usplahiren i preplašen dečak davi u živom blatu, te je seljak pritrčao u pomoć, izbavivši ga iz nevolje. Nakon dva dana, seljaku je neko pokucao na vrata.
– Zdravo, ja sam otac dečaka koga ste spasili, hoću da vam odužim – reče jedan gospodin, pružajući vrećicu zlatnika.
– Ja to ne mogu da primim, pomaganje bližnjem se ne naplaćuje – reče skromno seljak. Uto je nepoznati čovek, za kog se kasnije ispostavilo da je plemić i uticajan čovek, video seljakovog sina u kući:
– Bar ćete mi dozvoliti da pošaljem vašeg sina u najbolje škole, da dobije dobro obrazovanje?
Seljak je prihvatio, pa se njegov sin školovao na najboljim fakultetima i univerzitetima, postavši ugledan lekar. Naime, sinčić seljaka bio je čuveni Aleksandar Fleming, pronalazač penicilina (leka protiv tuberkoloze). Godinama kasnije dečak kome je upravo Flemingov otac spasio život razboleo se od tuberkoloze, a od sigurne smrti spasio ga je baš penicilin.
Muškarac kome su Flemingovi dva puta spasili život prvo kao dečaku, potom kao odraslom čoveku, bio je niko drugi do Vinston Čerčil!
